Intervju: Malin Pešon Đolito za BURO.Serbia

Share on facebook
Share on twitter
Share on pinterest

Razgovarali smo sa Malin Pešon Đolito, autorkom romana "Živi pesak" po kojem je snimljena prva švedska Netflix serija, "Quicksand"

Tekst: Nataša Atanacković

Foto: Viktor Fremling, press

 

Kada je pre tri godine objavljen u Švedskoj, roman Živi pesak za kratko vreme postigao je veliki uspeh – proglašen je za najbolji švedski, skandinavski i evropski kriminalistički roman, bio je najčitanija knjiga u Švedskoj 2017. godine, a po njemu je snimljena i prva švedska Netflix serija, Quicksand, koja je premijeru imala u aprilu ove godine. Ovaj roman, koji je pred srpske čitaoce stigao u izdanju Dokaz izdavaštva, donosi nam priču o Maji Norberg, 18-godišnjoj devojci koja se našla na optuženičkoj klupi zbog učešća u masovnom ubistvu u srednjoj školi u bogatom stokholmskom predgrađu. Dok traje suđenje, Maja se priseća događaja koji su doveli do ove tragedije, ali pruža nam i pogled iz svog ugla na privilegovano odrastanje u modernoj Švedskoj, odnose roditelja i dece, ljubav, krivicu…, i stavlja nas kao čitaoce pred dilemu – da li je ona zaista hladnokrvni ubica ili samo jedna izgubljena devojka koja se spletom okolnosti našla u bezizlaznoj situaciji? Malin Pešon Đolito je ovim romanom izazvala brojne polemike, a koliko je ono o čemu piše važno za današnju Švedsku, govori i podatak da je ovaj roman već ušao u nastavni program brojnih srednjih škola i da se o njemu često diskutuje. Inače, Malin se više od decenije bavila advokaturom pre nego što se u potpunosti posvetila pisanju, a budući da je ćerka slavnog pisca i kriminologa Lejfa G. V. Pešona, na početku razgovora sam je pitala da li je on imao uticaja na takav zaokret u njenoj karijeri. Ona mi je to ovako objasnila:

– Oduvek sam sanjala o tome da postanem pisac, čak i pre nego što je moj otac objavio svoj prvi roman. I svake godine nakon završetka srednje škole, obećavala sam sebi da će to biti godina u kojoj ću napisati roman. Ali to se nije desilo, nikada nisam imala vremena i nisam znala o čemu bih pisala. Kada sam imala 36 godina i bila trudna sa trećim detetom, dobila sam otkaz u firmi u kojoj sam radila skoro deset godina. To se desilo baš pred Božić, i postigli smo dogovor oko popriličnog iznosa za otpremninu. I tada, pred doček Nove godine, kada je vreme za novogodišnje rezolucije, rekla sam sebi da ako sada ne iskoristim priliku da napišem roman koji sam želela da napišem celog svog života – jer sam imala i vremena i novca za tako nešto, onda ću morati da odustanem od tog sna i priznam da jednostavno nemam to u sebi. Tako sam napisala svoj prvi roman, slučajno baš o ženi koja je advokat i koja je dobila otkaz u najvećoj advokatskoj firmi u Skandinaviji dok je bila trudna sa trećim detetom.

 

Kako vam iz današnje perspektive izgleda ogroman uspeh koji je postigao Živi pesak, budući da je za kratko vreme stekao status bestselera i dobio sve značajnije nagrade za žanr kriminalističkog romana?

Da budem iskrena, mislila sam da ću sa svojim trećim romanom, onim kojeg sam napisala pre Živog peska, napraviti veliki proboj. Kada se to nije desilo, znala sam da nešto moram da promenim. Tako sam napustila svoj advokatski posao i u potpunosti se posvetila pisanju, pronašla sam novog agenta, novog švedskog izdavača i dala sam sve od sebe da napišem ono što smatram svojim najboljim romanom do sada. Ponekad pomislim da nikada neću napisati nešto ni približno tako dobro kao što je Živi pesak. Priča, a naročito glavna junakinja Maja, mi je bila važnija od svega. Da li sam mislila da će roman „proraditi”? Čini mi se da sam mislila suprotno, jer u pitanju je teška tema, a ne tema kojom bi se bavio jedan bestseler. Ali takođe sam znala, od samog početka, da je ovaj roman nešto posebno.

 

Maja Norberg je jedan od najzanimljivijih književnih likova u novijoj evropskoj književnosti. Oslikali ste je sa izuzetnom veštinom i iznijansiranošću. Zašto lik Maje izaziva takvu kontroverzu među čitaocima? Da li je to zbog toga što na tako otvoren i ponekad brutalno iskren način govori o svojim prijateljima, porodici, društvu u kojem živi?

Hvala vam. Da Maja nije kontroverzna ličnost, ne bi bila istinita, i bila bi potpuno nezanimljiva. Maja je, sviđalo se to nama ili ne, portret bespomoćnosti koju svi osećamo prema društvu i našim životima. Maja je zatvorena u ćeliji, sve joj je oduzeto, i samo mali broj nas iskusi nešto tako u životu. Ali i pored toga možemo da se identifikujemo sa tim da ne možemo ništa da uradimo u vezi sa klimatskim promenama, imigracijom, neuspehom demokratije, pa čak i sa tim da majstor koga smo pozvali pre tri nedelje da popravi slavinu još uvek nije došao. Kada izgubite moć nad situacijom, bilo da je u pitanju vaš privatni život ili „svet”, ne postajete neko ko je nežan i ljubazan, već osećate bes, mržnju i neprijateljstvo. Prema svima.

 

Većina ljudi kod nas gleda na Švedsku samo kao na uređenu zemlju sa visokim standardom života, i uglavnom ne zna mnogo o problemima u Švedskoj kojima se vi bavite u romanu Živi pesak – klasnoj i rasnoj tenziji, problemima koji se tiču imigranata i njihove integracije u duštvo… Smatrate li da i sami Šveđani dovoljno govore o ovim važnim temama?

Švedska jeste zemlja sa visokim standardom života, ali to ne znači da smo zemlja bez problema. Smatram da provodimo previše vremena okrivljujući imigrante za probleme koji su proistekli iz ekonomske nejednakosti. Veoma sam ponosna na diskusiju koju je knjiga izazvala među političarima i u švedskim školama. Ali ja nisam napisala politički manifest, samo sam pokušala da pišem o Švedskoj u kojoj sam odrasla i u kojoj i dalje imam porodicu i prijatelje.

 

Pišete o pripadnicima generacije bogatih milenijalaca, ali i o njihovim manje privilegovanim drugovima iz razreda. Šta mislite da je glavna karakteristika ove generacije i kako vam se čini svet koji oni stvaraju?

Imam tri milenijalca kod kuće. (Sve tri moje ćerke su rođene posle 2000.) I one su među najviše politički osvešćenim, najpametnijim i najambicioznijim ljudima koje poznajem. Svi oni će morati da se nose sa svetom koji im mi ostavljamo. Da li sam optimistična po pitanju njihovih šansi za uspeh? Ponekad da, ponekad ne. Ne znam da li imam nekih pametnih misli o poređenju današnjih generacija sa mojom. Ali mislim da imamo mnogo više zajedničkog nego što to iko od nas želi da prizna.

 

Da li ste, tokom rada na knjizi, imali u glavi neke poruke i uvide do kojih biste voleli da čitaoci dođu čitajući ovaj roman?

Ne razmišljam na taj način. Pisanje je kao slaganje slagalice sa zadnjim delom okrenutim napred. Ne znate šta radite sve dok se gotov proizvod ne nađe pred vama i neko drugi, nadamo se blagonakloni čitalac, može da vam kaže šta ste uradili.

 

Iznenadila sam se kada sam saznala da je Živi pesak već ušao u nastavni program u švedskim srednjim školama. Šta je najvažnija „lekcija” koju bi mladi ljudi trebalo da nauče iz njega?

Da, mnoge srednje škole zadaju svojim đacima Živi pesak kao lektiru. I ponekad dobijam poruke od dece koja žele da im pomognem pri odgovaranju na pitanja u vezi sa romanom. Uvek ih odbijem, plašim se da bi zbog mene dobili lošu ocenu. Šta bi trebalo da nauče? Nisam sigurna da želim da književnost funkcioniše na taj način. Možda da nema lakih odgovora? Ali oni to verovatno već sami znaju.

 

Kako vam se dopala Netflix serija nastala po romanu? Da li ste bili uključeni u kreativni proces nastanka serije, scenario ili kasting?

Da, imala sam tu privilegiju da budem izvršni producent serije sa aktivnom kreativnom konsultantskom ulogom. Veoma sam ponosna na seriju i na to kako je prošla kod publike.

 

Svedoci smo velikog uspeha i popularnosti nordijskog noara u celom svetu, i na televiziji i u književnosti. Šta mislite da je glavni razlog za to?

Da budem iskrena, ne posmatram Živi pesak kao nordijski noar, i mislim da je upravo i postigao uspeh jer se tu radi o nečemu drugom. Glavni razlog uspeha nordijskog noara jesu autori koji stoje iza ovih dobrih, kompleksnih priča. Imamo dugu tradiciju veoma dobrih pisaca koji umeju da ispričaju kriminalističku priču o društvu u kojem živimo danas, Sjöwall/Wahlöö, Stieg Larsson, moj otac, Åsa Larsson, Anne Holt, Tove Alsterdal, i u skorije vreme Christoffer Carlsson, Ane Riel i Niklas Natt och Dag. Sva ova imena mogu najtoplije da preporučim srpskim čitaocima.

 

Ko je najviše uticao na vas kao pisca ‒ pored vašeg oca, pretpostavljam? I kom autoru se vi najviše divite?

Moj otac je odličan pisac, volim njegove knjige, ali ne mislim da je imao mnogo uticaja na moje pisanje. Na Živi pesak je više uticala Harper Lee nego bilo koji skandinavski pisac. Takođe sam veliki fan Tane French, Rachel Kushner i nemačkog pisca Ferdinanda von Schiracha.

 

Da li trenutno radite na novom romanu?

Radim, a da li će to rezultirati romanom ili ne, rano je da se kaže. Ali nadam se da hoće.

Prijavite se za Newsletter

Podelite

Share on facebook
Share on google
Share on twitter
Share on linkedin