Roman o mržnji koja se pretvara u ljubav i oproštaj
Prvi roman dobitnice Evropske nagrade za književnost
Upravo smo objavili roman Leto kad je mama imala zelene oči, rumunsko-moldavske autorke Tatjane Cibuleak, priču o mržnji koja se tokom jednog leta pretvara u ljubav i oproštaj.
Glavni junak romana, Aleksi, priseća se poslednjeg leta koje je proveo sa majkom u Francuskoj. Od tada je prošlo mnogo godina, ali kada mu psihijatar predloži da kroz pisanje ponovo proživi to vreme kako bi razbio umetničku blokadu od koje pati kao slikar, Aleksi uranja u sećanje i ponovo ga preplavljuju emocije koje su ga mučile kada su stigli u to malo francusko selo: ljutnja, tuga, bes. Kako prevazići bol zbog sestrine smrti? Kako oprostiti majci koja ga je odbacila? Kako se nositi sa bolešću koja ga izjeda?
Ovo je priča o letu pomirenja i prihvatanja, o tri meseca tokom kojih su majka na samrti i psihotični tinejdžer konačno odložili oružje, podstaknuti dolaskom neizbežnog i potrebom da se pomire jedni sa drugima i sa sobom. Napisan poetičnim stilom koji odiše snagom, strašću, emocijom, ali i sirovošću, roman Leto kad je mama imala zelene oči prepliće život i smrt u pozivu na ljubav i praštanje, i jedno je od velikih otkrića savremene evropske književnosti.
Debitantski roman Tatjane Cibuleak je, inače, prvo izdanje u okviru našeg književnog projekta „European Family Ties and Identity: Scars and Hopes” (Evropske porodične veze i identitet: ožiljci i nade) koji je podržala Evropska unija. Ovaj projekat obuhvata sedam savremenih evropskih romana koji se bave važnim društvenim temama kroz prizmu porodičnih veza i odnosa, a planiramo da ih predstavimo književnoj publici do kraja sledeće godine.
Tatjana Cibuleak je rumunsko-moldavska autorka koja je poznata pre svega kao laureatkinja prestižne Evropske nagrade za književnost, koju je dobila za roman Staklena bašta (2019). Pre toga je objavila zbirku pripovedaka Moderne basne (2014) i roman Leto kad je mama imala zelene oči (2016), za koji je osvojila Nagradu Saveza pisaca Republike Moldavije (2017), kao i priznanja Observator cultural i Observator Lyceum (2018).