Lidija Dimkovska o romanu Non-Ui:
„To je roman o Drugom svetskom ratu, Hrvatskoj i Jugoslaviji, i o životu imigrantkinje koja je dugo živela na Siciliji iza zatvorenih vrata zbog vladavine mafije. (...) To je ljudska drama o usamljenosti, (ne)pripadanju, ljubavi, politici, i o tome kako Nedjeljka, koja pati od Alchajmerove bolesti, zaboravlja italijanski jezik. Govoreći hrvatski koji jedino njena unuka može da razume, ona tako iznova postaje stranac.”
„To je roman o Drugom svetskom ratu, Hrvatskoj i Jugoslaviji, i o životu imigrantkinje koja je dugo živela na Siciliji iza zatvorenih vrata zbog vladavine mafije. (...) To je ljudska drama o usamljenosti, (ne)pripadanju, ljubavi, politici, i o tome kako Nedjeljka, koja pati od Alchajmerove bolesti, zaboravlja italijanski jezik. Govoreći hrvatski koji jedino njena unuka može da razume, ona tako iznova postaje stranac.”
Lidija Dimkovska je dobitnica Evropske nagrade za književnost 2013. godine
„U mom životu, poezija i proza su dvoja vrata koja vode u isti dom. Dugo sam smatrala da jedino mogu da pišem poeziju, ali kada sam osetila poriv da ispričam priču, da stvorim likove, zaljubila sam se u pisanje proze. (...) Pisanje proze je psihološki i fizički posao (leđa me uvek bole kada pišem prozu). Ono zahteva vreme, i spolja i iznutra. Iako pišem svoje romane za relativno kratko vreme, uvek godinama nosim priču u sebi pre nego što sednem i napišem je.” (Lidija Dimkovska za portal The White Review)
Non-Ui je, pored srpskog, preveden i na hrvatski, slovenački, bugarski i poljski jezik
Teme kojima se bavi roman:
Roman Non-Ui bio je u užem izboru za međunarodnu nagradu Balkanika za najbolju knjigu objavljenu u balkanskim zemljama 2017. godine, kao i u užem izboru za Nagradu makedonskog udruženja pisaca za najbolju proznu knjigu 2018. godine.
Foto-atmosfera romana
- imigracija
- jezik i identitet
- usamljenost
- osećaj nepripadanja
- fašizam
- mafija
- Drugi svetski rat
- ljubav
- porodica
- Alchajmerova bolest
// Mnogo si mi puta rekla: „Ajme, Nedo, kad više negde ne živiš, ti si tamo mrtav. I kad mrtav čovek ode tamo gde je ranije bio živ, to je kao da dolazi duh. A svi se duhova plaše, zar ne? I deca i odrasli.” Nisu mi bile jasne te tvoje reči, nisam mogla da razumem zašto si već mrtav tamo gde više ne živiš. Jednostavno, živiš na drugom mestu i možeš bilo kad da otputuješ tamo gde si ranije živeo. Za moju generaciju putovanja su postala nešto najnormalnije, izbor turističke destinacije, a ne egzistencijalno pitanje. I ne, ne bi se svi uplašili kada bi te videli. Na primer, ja se tebe ne bih uplašila da živim u Splitu, a ti iznenada dođeš. I zar ljudi koji nas vole ne bi voleli da nas ponovo vide? Čak i ako smo duhovi? Pa, ti si u Splitu bila devojka, živo biće, imala si drugarice i sudbina je htela da se zaljubiš u Italijana. Zar ljubav, koja bi trebalo da veruje u sve i svemu da se nada, pretvara ljude u duhove kad se negde presele zbog nje? //
Odlomak
Beleška o prevoditeljki
Irena Šentevska doktorirala je na Grupi za teoriju umetnosti i medija Univerziteta umetnosti u Beogradu pod mentorstvom prof. dr Nevene Daković (FDU). Bavi se prevođenjem stručnih tekstova iz oblasti istorije i teorije umetnosti, studija kulture i studija medija. Član je Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca Srbije.
Kao prevodilac sarađivala je s izdavačkim kućama Brill, Clio, Građevinska knjiga, Orion Art, Booka, Dokaz, Kreativni centar, s Univerzitetom u Beogradu i Univerzitetom umetnosti u Beogradu, Filmskim centrom Srbije, Muzejom moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, Istraživačkim centrom Slovenačke akademije nauka i umetnosti (ZRC SAZU), Evropskom prestonicom kulture (Rijeka EPK) i Sveučilištem u Rijeci, časopisom Maska - Peforming Arts Journal iz Ljubljane, Muzejom primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu, Muzejom savremene umetnosti (MSUB) u Beogradu i mnogim drugim institucijama i umetnicima, kustosima i teoretičarima umetnosti.
Njeni stručni tekstovi objavljuju se u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj, Norveškoj, Češkoj, Holandiji, Turskoj, Indiji, Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, za vodeće akademske izdavače (Palgrave Macmillan, Routledge, Taylor and Francis, Peter Lang, Berghahn Books, Bloomsbury Academic, Indiana University Press, Purdue University Press, Amsterdam University Press, De Gruyter itd.). Autorka je knjige The Swinging 90s: Pozorište i društvena realnost Srbije u 29 slika (Orion Art, 2016).
Kao prevodilac sarađivala je s izdavačkim kućama Brill, Clio, Građevinska knjiga, Orion Art, Booka, Dokaz, Kreativni centar, s Univerzitetom u Beogradu i Univerzitetom umetnosti u Beogradu, Filmskim centrom Srbije, Muzejom moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku, Istraživačkim centrom Slovenačke akademije nauka i umetnosti (ZRC SAZU), Evropskom prestonicom kulture (Rijeka EPK) i Sveučilištem u Rijeci, časopisom Maska - Peforming Arts Journal iz Ljubljane, Muzejom primenjene umetnosti (MPU) u Beogradu, Muzejom savremene umetnosti (MSUB) u Beogradu i mnogim drugim institucijama i umetnicima, kustosima i teoretičarima umetnosti.
Njeni stručni tekstovi objavljuju se u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Francuskoj, Norveškoj, Češkoj, Holandiji, Turskoj, Indiji, Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, za vodeće akademske izdavače (Palgrave Macmillan, Routledge, Taylor and Francis, Peter Lang, Berghahn Books, Bloomsbury Academic, Indiana University Press, Purdue University Press, Amsterdam University Press, De Gruyter itd.). Autorka je knjige The Swinging 90s: Pozorište i društvena realnost Srbije u 29 slika (Orion Art, 2016).
SCARS AND HOPES (Ep. 2): ''Non-Ui'', Lidija Dimkovska
NORDIC NOIR | SAVREMENA KNJIŽEVNOST | KLASICI
Prijavi se na naš Newsletter:
© 2021 Dokaz izdavaštvo. Sva prava zadržana.
Web Shop Design by: Blend Graphics