„I pre nego što sam postala novinarka, bila sam antropološkinja. Moj rad, šta god da je u pitanju, počinje od terenskog istraživanja. Proces fikcije započinjem od stvarnosti.”
– Silvija Fereri
– Silvija Fereri
Finalista književne nagrade Strega 2018. godine
„Knjiga koju nećete zaboraviti, koja ostaje sa vama, koja vas čini ponosnim na ono što je italijanski pripovedač u stanju da stvori mešajući osetljivost, društvene teme i jezik. Roman stoji u ravnoteži osećanja koja ga prožimaju: očaja, ljubavi, snage.”
– L'Indiependente
„Evina majka je kompleksna i angažovana priča, majčin glas je ambivalentan, nagrizajući, sladak, emotivan, očajan.”
– I libri degli altri
– L'Indiependente
„Evina majka je kompleksna i angažovana priča, majčin glas je ambivalentan, nagrizajući, sladak, emotivan, očajan.”
– I libri degli altri
U Italiji se izvodi pozorišna predstava po romanu „Evina majka”. Naslovnu ulogu igra italijanska glumica Stefanija Roka.
„Patnja deteta, kakva god da je, nesumnjivo je najveća koju roditelj može da doživi - on bi više voleo da može sam da je ponese nego da dozvoli da je dete doživi. Stoga jedino što može da uradi jeste da voli svoje dete još više i da pokuša da ga zaštiti.”
– Silvija Fereri
– Silvija Fereri
Teme kojima se bavi roman:
Foto-atmosfera romana
- transrodnost
- operacija promene pola
- polni/rodni identitet
- majčinstvo
- roditeljska ljubav
- društvene predrasude
- životni izbori
- generacijski jaz i nerazumevanje
// Folder je sadržao snimke koje smo tvoj otac i ja snimili nekoliko sedmica pre tvog rođenja, snimke koje smo nameravali da sačuvamo i da ti ih pokažemo kad porasteš. Želeli smo nešto da ti obećamo i želeli smo da ti to jednog dana čuješ. Smatrali smo se posebnim, izvanrednim roditeljima. Sebi smo obećali da s tobom nikad nećemo počiniti iste one greške koje su naši roditelji počinili s nama. Da ćemo biti drugačiji roditelji, prosvetljeni, da ćemo voditi računa o tome šta ti zaista želiš, a ne o tome da činiš nešto da bi nama udovoljila. Pripadali smo novoj generaciji majki i očeva, superiornoj uodnosu na onu staru, koja je zanemarivala emocionalne aspekte mareći samo za one praktične.
Mi smo bili bolji od njih.
I tako se ono što je počelo kao igra ubrzo pretvorilo u nešto ozbiljno: testament emocija i namera o onome što smo želeli da ti ostavimo.
Potom smo na to zaboravili, kao i na mnogo štošta, zato što nas je život bacio na put koji nismo mogli da predvidimo.
Pustila sam snimke i ono što sam pronašla satima me je držalo prikucanu za stolicu.
Sa suzama u očima sam gledala muškarca i ženu zaljubljene u život i budućnost. Bili smo u kući na selu, onoj u kojoj je tvoj otac živeo pre nego što se preselio u Rim. U međuvremenu se pretvorila u zapuštenu kuću koju nismo imali novca da renoviramo kako dolikuje. Sviđala nam se, bila je naše utočište, zimi smo u njoj sedeli kraj vatre, leti na tremu da uživamo u mirisu procvetalih limunova i pomorandži s brdašcima kao jedinom panoramom.
Tog dana sam na sebi imala crnu trenerku i majicu uvijenu ispod grudi tako da mi je otkrivala stomak koji je bio dostigao maksimalnu veličinu.
Kada se tvoj otac pojavio na snimku, briznula sam u neutešan plač. Zato što sam zaboravila čoveka kakav je bio pre svega ovoga. Zabavnog, samouverenog, veselog muškarca kakav je nekada bio. Imao je crnu razbarušenu kosu, duge zaliske i velike crne naočari. Delovao je blesavo i bio je do te mere srećan da nije uspevao da ostane ozbiljan dok je pričao o tebi, o nama.
Na smenu smo snimali ono što smo nazivali obećanjima. I jedno i drugo smo ti nešto obećavali. //
Mi smo bili bolji od njih.
I tako se ono što je počelo kao igra ubrzo pretvorilo u nešto ozbiljno: testament emocija i namera o onome što smo želeli da ti ostavimo.
Potom smo na to zaboravili, kao i na mnogo štošta, zato što nas je život bacio na put koji nismo mogli da predvidimo.
Pustila sam snimke i ono što sam pronašla satima me je držalo prikucanu za stolicu.
Sa suzama u očima sam gledala muškarca i ženu zaljubljene u život i budućnost. Bili smo u kući na selu, onoj u kojoj je tvoj otac živeo pre nego što se preselio u Rim. U međuvremenu se pretvorila u zapuštenu kuću koju nismo imali novca da renoviramo kako dolikuje. Sviđala nam se, bila je naše utočište, zimi smo u njoj sedeli kraj vatre, leti na tremu da uživamo u mirisu procvetalih limunova i pomorandži s brdašcima kao jedinom panoramom.
Tog dana sam na sebi imala crnu trenerku i majicu uvijenu ispod grudi tako da mi je otkrivala stomak koji je bio dostigao maksimalnu veličinu.
Kada se tvoj otac pojavio na snimku, briznula sam u neutešan plač. Zato što sam zaboravila čoveka kakav je bio pre svega ovoga. Zabavnog, samouverenog, veselog muškarca kakav je nekada bio. Imao je crnu razbarušenu kosu, duge zaliske i velike crne naočari. Delovao je blesavo i bio je do te mere srećan da nije uspevao da ostane ozbiljan dok je pričao o tebi, o nama.
Na smenu smo snimali ono što smo nazivali obećanjima. I jedno i drugo smo ti nešto obećavali. //
Odlomak
SCARS AND HOPES (Ep. 4): "Evina majka", Silvija Fereri
NORDIC NOIR | SAVREMENA KNJIŽEVNOST | KLASICI
Prijavi se na naš Newsletter:
© 2021 Dokaz izdavaštvo. Sva prava zadržana.
Web Shop Design by: Blend Graphics