O svom identitetu:
„Ja sam rođena Ukrajinka sa poljskim i ruskim korenima, i bila sam svedok rađanja nezavisne Ukrajine. Za mene, biti Ukrajinac je građanski identitet: postoje Jevreji Ukrajinci ili Jermeni Ukrajinci. Sada živim u Poljskoj i osećam povezanost sa poljskom kulturom. Tako da u sebi nosim višestruke identitete i kulture.”
(Žana Slonjovska za Spiegel)
„Ja sam rođena Ukrajinka sa poljskim i ruskim korenima, i bila sam svedok rađanja nezavisne Ukrajine. Za mene, biti Ukrajinac je građanski identitet: postoje Jevreji Ukrajinci ili Jermeni Ukrajinci. Sada živim u Poljskoj i osećam povezanost sa poljskom kulturom. Tako da u sebi nosim višestruke identitete i kulture.”
(Žana Slonjovska za Spiegel)
Žana Slonjovska je dobitnica Konradove nagrade za najbolji debitantski roman 2016. godine
Kuća s vitražem je izvanredna, uzbudljiva, lavovska evokacija grada i porodice tokom dugog i bolnog veka, istovremeno lična i politička, roman o životu i preživljavanju kroz vekove.
– Filip Sends, britansko-francuski autor
Malo romana će tako čvrsto zaokupiti srce i um kao ova naglašena predstava koja trijumfuje kroz svoj prikaz ljudskih sudbina u senci istorije.
– Ajlin Batersbi, Financial Times
– Filip Sends, britansko-francuski autor
Malo romana će tako čvrsto zaokupiti srce i um kao ova naglašena predstava koja trijumfuje kroz svoj prikaz ljudskih sudbina u senci istorije.
– Ajlin Batersbi, Financial Times
Roman je preveden na engleski, nemački, ukrajinski, francuski i srpski jezik
O gradu Lavovu:
„Oblast je bila deo Poljske 600 godina, ali ovaj grad je takođe neverovatno važan za ukrajinsku istoriju. Tu su do Drugog svetskog rata živeli i Jevreji i Jermeni, a sa Sovjetskim Savezom su došli i Rusi. U Lavovu su granice između nacionalnosti i kultura porozne. Dakle, svako može da kreira svoj način života iz obilja kultura koje postoje.” (Žana Slonjovska za Spiegel)
„Oblast je bila deo Poljske 600 godina, ali ovaj grad je takođe neverovatno važan za ukrajinsku istoriju. Tu su do Drugog svetskog rata živeli i Jevreji i Jermeni, a sa Sovjetskim Savezom su došli i Rusi. U Lavovu su granice između nacionalnosti i kultura porozne. Dakle, svako može da kreira svoj način života iz obilja kultura koje postoje.” (Žana Slonjovska za Spiegel)
Teme kojima se bavi roman:
Foto-atmosfera romana
- istorijske promene
- društveno-politička previranja
- generacijski jaz
- transgeneracijska trauma
- nerazumevanje
- osuda
- društveni angažman umetnika
- građanski protesti
- nacionalni identitet
- grad Lavov
// Na dan smrti njen glas je zvučao prodorno i zaglušivao je brojne druge, bučne zvuke. Ali smrt, ta smrt nije bila zvuk, nego boja. Njeno telo su doneli kući uvijeno u veliku plavo-žutu zastavu – zastavu države koja još nije postojala ni na jednoj karti sveta. Bilo je čvrsto njome umotano, kao egipatska mumija, ali na jednom mestu je na površinu probila tamna krvava fleka. Dok sam stajala i posmatrala tu fleku, imala sam utisak da je došlo do nekog nesporazuma. U školi su nam govorili da su sve zastave crvene, jer su natopljene krvlju heroja. Pričali su nam pričicu o ugnjetavanom radniku koji je izašao na ulicu da se bori za svoja prava s belom zastavom, ali kada su žandarmi ispalili rafale, krv je obojila tkaninu u crveno. Kasnije se sve promenilo, znala sam da je crvena boja češće podrazumevala teror, nego oslobođenje. A uprkos tome, dok sam stajala nad maminim telom, nisam mogla da ne pomislim kako bi crvena bila podesnija. Crvena zastava je bila uzvišena i tragična, a plavo-žuta – neozbiljna i kičerasta. Ličila je na vreli letnji dan i seoski odmor u polju. //
Odlomak
Beleška o prevoditeljki
Мila Gavrilović (1980) diplomirala je na Katedri za poljski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. S poljskog i engleskog prevodi prozu, poeziju, esejistiku i dramu. Za prevod zbirke poezije „Ja sam žena” Ane Svirščinjske (Štrik, 2019) dobila je nagradu „Miloš N. Đurić” 2019. godine.
Pored književnosti, aktivno se bavi i stručnim usmenim i pisanim prevođenjem. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Odabrani prevodi: Nataša Gerke, „Sve paštete sveta” (Plato, 2002), Margo Rejmer, „Bukurešt, prašina i krv” (Levo krilo, 2015), Veronika Murek, „Uzgoj južnog bilja Mičurinovom metodom” (Štrik, 2016), Etgar Keret, „Iznenada neko pokuca na vrata” i „Sedam dobrih godina” (Laguna, 2018, 2019), Gžegož Kazdepke, „Kasperijada” (Odiseja, 2018), Violeta Greg, „Zelene voćke” (Štrik, 2021), Roksana Jendžejevska-Vrubel, „Sedam veličanstvenih” (Odiseja, 2022).
Pored književnosti, aktivno se bavi i stručnim usmenim i pisanim prevođenjem. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Odabrani prevodi: Nataša Gerke, „Sve paštete sveta” (Plato, 2002), Margo Rejmer, „Bukurešt, prašina i krv” (Levo krilo, 2015), Veronika Murek, „Uzgoj južnog bilja Mičurinovom metodom” (Štrik, 2016), Etgar Keret, „Iznenada neko pokuca na vrata” i „Sedam dobrih godina” (Laguna, 2018, 2019), Gžegož Kazdepke, „Kasperijada” (Odiseja, 2018), Violeta Greg, „Zelene voćke” (Štrik, 2021), Roksana Jendžejevska-Vrubel, „Sedam veličanstvenih” (Odiseja, 2022).
SCARS AND HOPES (Ep. 3): "Kuća s vitražem", Žana Slonjovska
NORDIC NOIR | SAVREMENA KNJIŽEVNOST | KLASICI
Prijavi se na naš Newsletter:
© 2021 Dokaz izdavaštvo. Sva prava zadržana.
Web Shop Design by: Blend Graphics